Human exposure to 17 elements through mussels consumption

Abstract

Elementi dospevaju u životnu sredinu iz prirodnih izvora i posredstvom ljudske aktivnosti. Toksični elementi, odnosno njihova sve veća zastupljenost u vazduhu, vodi, sedimentu i zemljištu, postali su globalni problem. Pojedini elementi potencijalno su opasni po biljke, životinje i ljude, posebno zbog svoje toksičnosti, sposobnosti da se bioakumuliraju kao i zbog njihove bionerazgradive prirode. Kao glavni uticaji mogu se navesti kontaminacija ekosistema i zdravstveni problemi koje mogu izazvati kod ljudske populacije. Ovi problemi su uzrok povećane zabrinutosti javnosti širom sveta. S obzirom na rastuću populaciju ljudi na planeti i sve veći broj stanovnika koji žive na obalama mora, morski organizmi, kao jeftin i veoma lako dostupan oblik hrane, počinje sve više da se koriste u ishrani ljudi. Jedan od komercijalno veoma važnih proizvoda u svetu danas je morska dagnja Mytilus galloprovincialis. Ručno sakupljanje i uzgajanje ove vrste školjki mnogih zemalja datira iz ranog perioda. Vremenom se sa divljih žetvi prešlo na različite tehnike uzgajanja, što je doprinelo, pre svega, većoj produktivnosti morske dagnje. Najveći svetski proizvođač školjki M. galloprovincialis je Kina, dok je u Evropi najveći proizvođač Španija. Crna Gora je Mediteranska zemlja koja se nalazi u jugoistočnoj Evropi, na obalama Jadranskog mora. Dagnja M. galloprovincialis je nativna vrsta u ovoj oblasti i postoje naznake da je gajena na ovom području još pre sto godina. Komercijalni uzgaoj i proizvodnja ove dagnje datira od pre 30-tak godina, a danas se ona uspešno uzgaja na više manjih farmi, prvenstveno stacioniranih unutar Bokokotorskog zaliva. Zbog povoljnih uslova u Bokokotorskom zalivu za akvakulturu M. galloprovincialis smatra se da njihova proizvodnja ima veliki potencijal za budući razvoj ovog područja. Dagnje Mytilus galloprovincialis predstavljaju jeftinu visoko proteinsku hranu sa niskim sadržajem masti i kalorija, što ih čini potencijalno zdravijom hranom od drugih komercijalno dostupnih proizvoda. Dagnje su, takođe, odličan izvor omega-3 masnih kiselina, vitamina B12, B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (niacin) i B9 (folna kiselina), vitamina A i C, selena, gvožđa, cinka, joda, kalcijuma, natrijuma, bakra, magnezijuma, mangana, kalijuma, itd. i izuzetno su korisne za ljudsko zdravlje. Samo 100 grama dagnji obezbeđuje kod odraslih osoba oko 18,5%, 39-67%, 68% i 1260% dnevnih potreba za folnom kiselinom, gvožđem, selenom i vitaminom B12, respektivno. Međutim, dagnje mogu biti kontaminirane različitim zagađujućim materijama koje mogu kod čoveka izazvati trovanje i različite bolesti. Istraživanja mineralnog sastava pojedinih morskih organizama izuzetno je važno i neophodno, jer su pojedine vrste, uključujući i dagnje, postale svetski delikates kod ljubitelja plodova mora. Stoga je poznavanje elementarnog sastava dagnji od suštinskog značaja za procenu dostupnosti hranjivih materija, ali i sa apekta procene i smanjenja potencijalno negativnih efekata po zdravlje ljudi koje može izazvati prekomerna konzumacija kontaminiranih dagnji. Cilj ovog rada bio je da se utvrdi uticaj 17 ispitanih elemenata (Fe, Zn, Mn, Sr, I, As, Cr, Ba, Cu, Ni, Sb, Sn, Cd, V, Co, Zr i MeHg) na zdravlje potrošača dagnji M. galloprovincialis iz Bokokotorskog zaliva, Crna Gora. Procenjeni rizik od ispitanih elemenata sugeriše da nedeljna potrošanja od 100 grama dagnji tokom ljudskog života neće izazvati negativne posledice po ljudsko zdravlje.