Antifungalna aktivnost etarskih ulja mediteranskih biljaka prema Candida albicans

Abstract

Upotreba antibiotika širokog spektra dejstva, kortikosteroida, imunosupresiva, kao i brojni spoljni faktori koji slabe odbrambene funkcije organizma, intenziviraju rast Candida albicans i uzrokuju pojavu kandidijaze. Ova infekcija najčešće se leči antimikoticima i korekcijom načina ishrane što, ponekada, može trajati i više nedelja. Da bi se ublažili negativni efekti koji prate primenu antimikotika, u lečenju kandidijaze sve veća pažnja usmerava se ka proizvodima na bazi etarskih ulja različitih lekovitih biljaka. Etarska ulja antioksidativnim i antimikrobnim delovanjem utiču na brojne fiziološke procese u organizmu, štiteći ga od slobodnih radikala, odnosno razvoja patogenih mikroorganizama što se, i pre otkrića antibiotika, veoma uspešno koristilo u lečenju mnogih infekcija. Etarska ulja su složene mešavine većeg broja jedinjenja, čija biološka aktivnost uglavnom potiče od dva do tri najzastupljenija jedinjenja, dok jedinjenja u tragovima svojim sinergističkim delovanjem dodatno doprinose antimikrobnoj aktivnosti. Analize sprovedene do sada pokazuju da patogeni mikroorganizmi ne razvijaju rezistenciju prema etarskim uljima, što nije slučaj sa antibioticima, čime se opravdava njihova primena u lečenju brojnih infekcija. Ciljevi- Divlji origano, ruzmarin, bosiljak i divlja žalfija ubrajaju se u veoma popularne mediteranske aromatične biljke i cilj ovog rada bio je da se ispita antifungalna aktivnost njihovih etarskih ulja prema soju Candida albicans ATCC 10259. Metode- Antifungalna aktivnost nerazblaženih etarskih ulja divljeg origana, ruzmarina, bosiljka i divlje žalfije, kao i njihovih razblaženja u 96% etanolu, ispitana je agar difuzionom metodom. Dobijeni prečnici zone inhibicije poređeni su sa zonama inhibicije koje daju antimikotik nistatin i 3% rastvor vodonik peroksida. Na osnovu dobijenih rezultata, dilucionom metodom određene su minimalne inhibitorne koncentracije i minimalne fungicidne koncentracije za svako analizirano etarsko ulje. Rezultati- Agar difuziona metoda pokazala je da sva četiri nerazblažena etarska ulja pokazuju antifungalnu aktivnost prema soju Candida albicans ATCC 10259. Najjače antifungalne aktivnosti uočene su kod etarskih ulja divljeg origana i bosiljka, kod kojih su prečnici zone inhibicije (44mm, 90 mm) bili širi od zona inhibicije postignutih sa 3% rastvorom vodonik peroksida (40mm) i nistatinom (28 mm). Nešto slabiju antifungalnu aktivnost pokazalo je nerazblaženo etarsko ulje ruzmarina (39mm), dok je najuži prečnik zone inhibicije izmeren kod nerazblaženog etarskog ulja divlje žalfije (16,5mm). Razblaženo etarsko ulje divljeg origana zadržalo je jaku antifungalnu aktivnost sve do koncentracije od 6,25%, sa prečnicima zone inhibicije koji su se neznatno razlikovali od prečnika zone postignutog sa nerazblaženim etarskim uljem. Diluciona metoda pokazala je, da je koncentracija od 0,05% etarskog ulja divljeg origana minimalna inhibitorna koncentracija koja sprečava dalje razmnožavanje Candida albicans, dok se minimalna fungicidna koncentracija postiže već u prisustvu 0,1% etarskog ulja. Minimalne koncentracije potrebne za inhibiciju rasta Candida albicans sa etarskim uljima bosiljka, ruzmarina i divlje žalfije bile su više nego sa etarskim uljem divljeg origana i iznosile su 0,1% za bosiljak, 0,2% za ruzmarin i 0,4% za divlju žalfiju, dok su minimalne fungicidne koncetracije postignute sa 0,5% bosiljka i ruzmarina i 6,25% za divlju žalfiju, kod koje su uočene i najuže zone inhibicije agar difuzionom metodom. Zaključci- Etarska ulja origana, bosiljka i ruzmarina mogu biti adekvatna zamena nistatinu u lečenju infekcija izazvanih Candida albicans.